…whose time has come, whose time is now. Možda neki već prepoznaju početak videa koj je juče obišo svet sa ciljem podizanja svesti o pobunjenicima u Ugandi i njihovom vođi Džozefu Koniju (Joseph Kony) koji je godinama terorisao Ugandu, bez ikakvog cilja sem uspostavljanja strahovlade. Deca su ta koja su najviše propatila živeći u konstantnom strahu i pitajući se kada će biti ubijena ili biti prisiljena da ubiju.
Ostala sam fascinirana inicijativom koja je počela samo od jednog uskog kruga ljudi, koja se proširila kao požar na ostale delove sveta i sve to posredstvom interneta. Svojim delovanjem pokrenuli su ljude, ne čekajući da država i nadležne institucija obnove ono što je u ratu uništeno. Najupečatljivija od svih stvari koje su postigli svojim zalaganjem je uticaj koji su izvršili na svoje političare i učinili nemoguće mogućim. Istina je da se promena nije desila preko noći, ali zamislite da su odustali na samom početku kad su videli da vlada ne namerava ni da mrdne prstom jer to nije bilo u interesu SAD-a. Ako već niste pogledali priču o celoj akciji, here it is:
A šta mi tu možemo da uradimo? Zapravo ne mnogo osim da proširimo reč o kampanji Nevidljiva deca (Invisible Children) i učimo iz njihovog primera kako da se organizujemo kako bi rešili probleme u svom dvorištu.
Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!
Možda će vas neki ismejavati dok će jedni ostati ravnodušni, ali postoje i oni koji će slediti vaš primer. Oni koji će zajedno sa vama učiniti nešto i biti promena koju žele da vide u svetu. Ovo je vreme u kome nam tehnologija omogućava da se za vrlo kratko vreme informišemo, organizujemo i učinimo nešto. Samo se osvrnite oko sebe i videćete milion sitnica koje možete da promenite. Samo počnite.
—
Chupavica
Chupavicin blog 