Znam, znam naslov je predugačak ali nije ni bitno. Aj sad kad čitate ovo da vam objasnim zašto sam krenula da pišem ovaj post. Sređivala sam ormar sa starim knjigama i sveskama i naiđem na svesku sa citatima iz Zločina i kazne. Pažnju su mi privukle sledeće rečenice:
‘Sve je u rukama čovekovim, a sve mu ispred nosa umakne jedino zbog kukavičluka…’
‘Novog koraka, svoje sopstvene nove reči oni se najviše boje…’
Gledam ove rečenice i razmišljam o tekstu koji sam pre neki dan pročitala koji je za temu imao upravo promenu. Sve oko nas se neprestano menja. Sve je u stalnom pokretu, jedino se čovek grčevito drži svoje sigurnosti.
I zaista, koliko puta sam propustila priliku jer sam se bojala promene, bojala da izgubim tlo pod nogama, da sve postane konfuzno i nepoznato…
Kad sam naišla na članak o polaroid projektu pod nazivom “Before I die I want to…” pomislila sam da je u pitanju “druga faza” projekta istog imena gde su ljudi ispisivali svoje želje kredom po zidu. Malim istraživanjem shvatila sam da projekti nemaju iste autore ali se bave istom temom: “Before I die I want to …”(Pre nego što umrem želim da).
“Stariji” projekat je Polaroid, koji su započeli Nikol i KS (Nicole Kenney and KS Rives) 2008. godine portretisanjem ljudi različitih profila i ispisivanjem njihovih želja na polaroid fotografijama. Ovaj projekat mi se više sviđa jer želje možete da povežete sa osobom.
“Before I die i want to see fields of chery”
“Before I die, I want to love
someone passionately.”
“Before I die I want to study”
“Before I die i want to be able to find the stories within the stories “
“Before I die I want to have a shop”
“Before I die I want to bild a house”
“I want to go to school”
“I want to be a doctor”
“Before I die i want to start a community health clinic in rural Swaziland”
“I want to lead India towards
progress before I die.”
“Before I die I want to learn to surf”
“Before I die I want to make my own cheese”
Zid projekat: Before I die je započela Kendi (Candy Chang) zajedno sa svojim prijateljima 2011 godine, sa namerom da napuštenim objektima u Nju Orleansu da novu namenu. Ubrzo je ideja prevazišla svoje granice i proširila se na sve kontinente.
Početak projekta
Ako uporedite snove i želje ljudi širom sveta videćete da se ne razlikujemo mnogo. Svi želimo da budemo srećni, da imamo porodice, da budemo dobri u onome što radimo, da putujemo i da se u međuvremenu dobro zabavimo.
Neizbežno za kraj- Šta vi želite da uradite pre no što umrete?
Chupavica želi da ode u Peru i da vidi Maču Pikču 😉
Kako me sunce ogrejalo odmah se javila želja za nekom plažom sa sitnim belim peskom. Još da bude gore naiđoh na slike Marte Penter, koje mi prave zazubice.
Oću i ja da se izležavam na plaži, nosim kupaći i brčkam…. Mada, ko ne bi?! 😉
Šta je zajedničko disketama, kasetama i umetnosti? Nick Gentry, koji je recikliranje pretvorio u umetnost. Najviše su mi se dopali njegovi radovi iz 2009, dok me noviji (treća slika je iz 2012) podsećaju na modnu fotografiju. Ako želite da vidite njegove ostale radove trk na flickr.
…whose time has come, whose time is now. Možda neki već prepoznaju početak videa koj je juče obišo svet sa ciljem podizanja svesti o pobunjenicima u Ugandi i njihovom vođi Džozefu Koniju (Joseph Kony) koji je godinama terorisao Ugandu, bez ikakvog cilja sem uspostavljanja strahovlade. Deca su ta koja su najviše propatila živeći u konstantnom strahu i pitajući se kada će biti ubijena ili biti prisiljena da ubiju.
Ostala sam fascinirana inicijativom koja je počela samo od jednog uskog kruga ljudi, koja se proširila kao požar na ostale delove sveta i sve to posredstvom interneta. Svojim delovanjem pokrenuli su ljude, ne čekajući da država i nadležne institucija obnove ono što je u ratu uništeno. Najupečatljivija od svih stvari koje su postigli svojim zalaganjem je uticaj koji su izvršili na svoje političare i učinili nemoguće mogućim. Istina je da se promena nije desila preko noći, ali zamislite da su odustali na samom početku kad su videli da vlada ne namerava ni da mrdne prstom jer to nije bilo u interesu SAD-a. Ako već niste pogledali priču o celoj akciji, here it is:
A šta mi tu možemo da uradimo? Zapravo ne mnogo osim da proširimo reč o kampanji Nevidljiva deca (Invisible Children) i učimo iz njihovog primera kako da se organizujemo kako bi rešili probleme u svom dvorištu.
Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!
Možda će vas neki ismejavati dok će jedni ostati ravnodušni, ali postoje i oni koji će slediti vaš primer. Oni koji će zajedno sa vama učiniti nešto i biti promena koju žele da vide u svetu. Ovo je vreme u kome nam tehnologija omogućava da se za vrlo kratko vreme informišemo, organizujemo i učinimo nešto. Samo se osvrnite oko sebe i videćete milion sitnica koje možete da promenite. Samo počnite.
…Chupavica o posterima i ilustracijama. Šta ću kad me oduševljavaju. Ovi su fantastični, junaci stripova u art deco stilu. Njihov autor je Grégoire Guillemin. Hm kako nikad nisam učila francuski nemamm pojma kako mu se ime izgovara ali tepaću mu Gregori.
Pa šta mislite, jel Gregori uspeo u svojoj zamisli?
Ko je i kad je prvi put napravio Sneška nije sigurno, međutim prvi put je zabeležen u vidu ilustracije u nekoj vrsti crkvenog kalendara iz 1380. godine. Ko god da je prvi počeo, tradicija se održala do danas i predstavlja nešto u čemu svi uživamo. Pogledajte slike svojih baka i deka i možda nađete slične fotografije 🙂
Biljčice napadaju, ali ovog puta vaš sto. Mateo Cibik (Matteo Cibic) je dizajnirao ove terarijume za kaktuse koji podsećaju na male vanzemaljce. Ne postoje dva ista Domsaia, razlikuju ih njihove “kacige” koje su ručno rađene i prilagođene svakom kaktusu.
Dok sam tražila malo više informacija o Domsaiu na više mesta sam naišla da ga opisuju kao tamagoči. Šta je sad tamagoči?! I setih se da mi je isto Radoznala mačka rekla za prethodni post o kaktusima. Nisam imala pojma na šta misli. Prvo sam pomislila da je to ime nekog Japanskog umetnika, ali ne. Da li se sećate digitalnih ljubica koje smo mazili i pazili kako ne bi uginuli? E pa to je tamagoči :). U suštini je isto i sa ovim biljkama, potrebno je da im se posveti malo pažnje kako bi opstale.
—
Chupavicin blog 
