Iako može jednostavno ajmo komplikovano…….

Uspela sam da preživim još jedan tj dva ispitna roka (januarski i aprilski rok u februaru) i dala sam 3 ispita od 5 iz trećeg semestra. Umesto da mi lakne i barem malo se opustim imam osećaj da nisam sve uradila, tj neke stvari su nedorečene. Koje stvari, ne znam. Prosto ne mogu da se opustim, postala sam opsednuta fakultetom. Najbolji primer je da sam počela sa sanjam fakultet i ako nije ispitni rok, mada moguć je još jedan razlog a to je nedefinisana veza sa jednim kolegom. Kažem nedefinisana jer ne znam da li je još uvek sa devojkom, nismo razmenili brojeve, nismo pričali o nama. I sve me to kopka jer imamo neka predavanja zajedno, videću ga u utorak i taj osećaj neizvesnosti me ubija. Mrzim kad lebdim između nade i propasti. Imala sam jedno jedino pravilo a to je da izbegavam kolege pogotovo zauzete. U suštini izbegavala sam ga čitavu prvu godinu iako mi se svideo na prvi pogled jer sam znala da je u vezi, a sada ….Do đavola, majstor sam u komplikovanju sopstvenog života.

Here we go again….

Zaključila sam da imam problem u komunikaciji sa muškarcima s kojim sam u vezi. Sve bude u redu prvih nedelju do dve i onda muk. Bez ikakve najave prestaje komunikacija, on iz nekih svojih razloga zaustavlja komunikaciju a ja zbog inata i ponosa ne pitam u čemu je problem. I tako se veza tj veze završe.  Ni ova trenutna tj poslednja veza nije ništa bolja ni drugačija od ostalih. Prestao je da se javlja, ali sam ovog puta rešila da prekinem lanac ćutanja i pošaljem poruku da vidim u čemu je problem. Pošto sam dobila odgovor, pokajala sam se što sam je uopšte poslala. Nisam htela da znam da nekom tako malo značim da je prosto zaboravio da mi pošalje poruku. Citiraću ga „…u poslednje vreme sam se malo zatrpao obavezama, tako da sam jednostavno zaboravio na neke ljude, ukljucujuci i tebe… znam da je glupo sa moje strane, ali to sam ja. umem da budem izuzetno lenj i inertan i kad uletim u svakodnevicu tesko da cu danas uraditi ono sto vec nisam juce. u svakom slucaju, nazvao bih te jednom, mada ne znam kad. jbg, nisam ponosan na tzo….“ U ostatku poruke, me je pozvao da izađemo, ako nisam ljuta ili nešto slično.  Zapravo znam kad bi me pozvao, kad bi se smrtno dosađivao. Jednom me je rekao “zivot mi je prilicno monoton ali ga ponekad osvezim“ Blah sta su devojke za njega, igracke?? Ovo nije osoba koju sam znala pre 2 godine(bili smo pre 2 godine zajedno, samo sto smo tada normalno izasli i raskinuli). Samo da mi je znati šta mu se desilo…