…….

…….

 Pre 10 dana otisla sam u Liku(za one koji ne znaju, to je u Hrvatskoj) kod dede. Posle puta od 9h samo sam htela dugo, dugo da spavam ali sam se predomislila kad sam videla sunce koje se pomalja iza planina, kad sam videla polje prekriveno maglom…Verovali ili ne uzivala sam u tisini, bila je nestvarna skoro opipljiva…Osecala sam da cu se odmoriti ko nikad do sad…I bih da nije bilo dede, njegove zene i dedinog brata koji su se od ranog jutra dovikivali ko nenormalni, a zapravo su samo gluvi. Ali dobro, ne mogu se zaliti, cist vazduh, hladna voda, pticice, opicena macka, gluvi starci ma bre idila. Ugadjali su mi koliko su mogli. Cak mi je deda dao da vozim njegovog stojadina starog xy godina i trudio se da bude fin zbog iskustva od prosle godine, kad sam se naljutila na njega i pobegla na gradinu.

 Uzivala sam u ’tisini’ dok se nisam uzelela malo grada pa rekoh dedi da kaze svojoj sestri(koju ja inace zovem tetka) da cu da svratim kod nje u Sisak(mali grad, sa nekih 50 000 stanovnika). Da stvar bude jos bolja ona je svratila do dede sa svojim sinom tj mojim stricem, ali ja njega vise posmatram kao brata ne zbog godina vec zbog toga sto nije ozenjen. I tako krenuh ja u civilizaciju, ali stomak mi se okrenuo naglavacke nekoliko puta jer smo prolazili kroz sela koja su skoro do temelja spaljena, i tetka bi mi uz sput objasnila: ‘ Vidis Andreika ovo ti je Srpsko selo, Hrvati su ga spalili(a ja bi u sebi mislila i izresetali), a ovo ti je Hrvatsko selo to su Srbi spalili(i ovo je bilo izreseano)’.  Gledajuci ta sela postala sam bespomocna, postavljala sebi pitanja kako bi sve bilo da smo ostali SFRJ, vidjala bih vise svoju rodbinu, mozda bi  mi se stricevi ozenili, mozda bih studirala u Zagrebu ili Ljubljani, upoznala bih svoju bracu koju nikad nisam videla, mozda bi baka bila ziva i skupa bi isli kod njene mame u selo u kome danas niko ne zivi, isla bih u Dubrovnik, kampovala u Istri…Sve bi bilo bolje, niko ne bi stradao, susedi bi ostali susedi, prijatelji prijatelji. Jebem ti rat.  Zbog rata moj deda ne moze da dodje kod svoje sestre sa BG tablicama, Zbog rata moj otac vise ne kontaktira strica…Kakav je to zivot u strahu, u strahu od rodjene rodbine….

 Mada ne mogu da se pozalim, stricevi me nisu cinkali kod tetke jer sam pila pivo, vodili su me u obilazak iako nema bog zna sta da se vidi, pokusali da me zabave iako su stariji od mene u proseku 15 god.A tetka je druga prica. Tovila me je ko prasence i na svakih minut i po bi me pitala da li sam gladna da li hocu kafu, sok ili sta kod bi joj palo na pamet.

 Kad sam odlazila pozelela sam im da se ozene i imaju dece, mada ne naglas dosta im je tetkinog zvocanja, cak kad bi izlazili dobacili bi mi da im nadjem devojke. Umesto zelje rekoh im da dodju u Bg, da uzvratim gostoprimstvo, isto tako znam da bi se tata obradaovao i prisetio nekih srecnijih vremena…

Pocetak mojih putesestvija….

Pre 2 h vratila sam se iz Kragujevca.  Ne samo sto sam umorna nego i iznervirana svojom porodicom kojoj ocigledno nije bitno sta radim ili kako sam. Ali nisu oni sad bitni nego moje putesestvije…

Putesestvije je bitno iz nekoliko razloga. Prvi je taj sto mi je ovo prvi izlazak iz BG-a od avgusta 2007. Trebala mi je promena pod hitno, drugaciji ljudi, drugacije okruzenje… Okruzenje jeste bilo drugacije, manji grad, sve je blizu iz cega sledi da nema potrebe za prevozom. Medjutim ljudi su svugde isti, jedina je razlika sto svi znaju ko je ko, sta radi, ko su mu baba, deda, stric, strina i ostala rodbina…Iz cega sam zakljucila da je poprilicno naporno ziveti u malom gradu gde svi znaju o svakom, gde su sve tajne javne…

Drugi razlog je bio taj sto sam htela da vidim kako se ljudi zabavljaju u manjim gradovima, da li je za njih jedina zabava ispijanje povecih kolicina alkohola, posto sam na  faxu primetila da ‘deca’ iz BG-a manje piju. U KG-u imaju jednu ulicu gde su uglavnom svi kafici nacickani, osim kafica tu su i kladionice koje su ocigledno postale neizbezne u tranzitnim drustvima kada svi zele da dodju do kesa na sto brzi i jednostavniji nacin. Klubovi i nisu bas nesto, u vecini je domaca muzika koju bas i ne volim. Klub po mojoj meri je bio krcat matorcima a objasnjenje moje drugarice za taj fenomen je: ’Ovde skoro niko ne slusa house i stranu muziku, retko ko zna i jednu pesmu.’ E sad, zasto ljudi piju?? Zato sto je skoro sve za dz kad uporedim cene sa BG-om(3 piva  i jedan sokic=290din; nes kafa i 2 obicne=180din… ima jos xy primera).

Zivot je poprilicno monoton koliko sam primetila, svi se znaju, ne mozes da prodjes ulicom a da ne sretnes nekog koga poznajes, ja sam cak srela 2 koleginice :p ….i pouzdano znam da nema poente ostajati vise od 5 dana(mozda je i to previse)

Sledece putesetvije je, valjda, za nekoliko dana…idem u Liku kod dede. Nadam se da se necu smoriti kao prosle godine :S