Iluzija….

Dugo nisam pisala, zapravo retko sam palila kompjuter. Mislila sam da cu se sabrati i shvatiti sta dalje da radim sa sobom ako redukujem vreme provedeno za kompom.

 I tako odlucih da ucim i da se potrudim oko fakulteta. Neverovatno glupa odluka, jer se nisam posvetila a kamoli postigla neki rezultat, samo sam sebi naudila. Pocela sam da kopnim. Sve manje stvari moze da me razveseli, cak i neka prijateljstva su mi postala mucna. Ne znam da li ste bili u situaciji da posle 2 sata provedena sa nekom osobom osecate iscrpljeno i emocijalno tupo, kao da je sva radost isisana iz vas. Shvatila sam da se broj prijatelja smanjuje iz dana u dan i kada su najpotrebniji nikog nema. Delimicno sam i sama kriva jer sam mnoge osobe zapostavila iako su mi znacile. Definitivno se osecam usamljeno i umorno.