Metamorfoza ili ti promena

U poslednje vreme facebook mi je sve manje i manje zanimljiv, nisam sigurna koji je razlog. Moguće je da sam ga već izgustirala a možda i to što imam sve više i više prijatelja sa kojima sam izgubila kontakt još u osnovnoj školi jer sam se preselila. Problem je u tome što mi opet ne pričamo niti iko od nas pokušava da obnovi stara prijateljstva. Znam da je teško uspostaviti kontakte i izgraditi veze koje su jednom prekinute, ali mnogima nije stalo niti žele da obnove kontakt.

I eto gledam neke slike mojih prijatelja iz detinjstva i ne mogu da verujem koliko se ljudi menjaju fizički ali i psihički. Mnogi su se zaposlili posle srednje, neki upisali više i veoma je mali broj onih koji su upisali neki fakultet. Više nikog ne prepoznajem i pitam se da li sam ikog od njih znala. Definitivno to više nije moj svet i zapitala sam se da li vredi obnavljati stara prijateljstva kad se ljudi otuđe i ne prepoznaju. Skoro mi se desilo da je u autobus, u kojem sam bila, ušao drug iz osnovne i da me je galantno iskulirao.

To opet otvara novo pitanje, koliko sam se ja promenila? Definitivno sam se promenila ali koliko to ne znam. Za jedno sam sigurna fizički ne mnogo, uvek sam bila mala i čupava ….

 

Citat iz Hazarskog recnika

‘Mislila sam o tome da je svako od nas jedno takvo drvo: sto vise rastemo u vis ka nebu, kroz vetrove i kisu ka Bogu, tim dublje moramo ponirati korenjem kroz blato i podzemne vode ka paklu.’

vujaklija.com

Ako želite da se oraspoložite toplo preporučujem ovaj sajt. Ima zanimljivih „definicija“ i bisera. Zapravo zamišljen je kao rečnik slenga. Ova pričica mi se dopala:

GLAVOM O ZID

Chim si stao na noge, krenesh i idesh napred. Pun si elana i pozrtvovanja. Ideje se roje, planovi kroje. Grabish krupnim koracima napred. Hocesh da menjash svet, odbijash vaznu, zahtevash cvet. Idesh, padash, dizesh se, uzdishesh, pa opet isto. Prepreke padaju, smetnje otklanjaju, zabrane krshe, nesuglasice brishu.
Grabish ka cilju. Odjednom, pred tobom zid! Stanesh, zamislish se, osvrnesh na predjeni put i … trasss! Ne glavom, nogom udarash o zid i prodjesh! Noga je, naravno, slomljena. Uzmesh shtake, pa opet krenesh. Sporije, ali ipak idesh. Taman si se navikao na shtake, kad … drugi zid!!!
Stanesh, zamislish se, duboko uzdahnesh, pogledash slomljenu nogu, pogledash zdravu i … tras! Zdravom nogom o zid, i prodjesh. I zdravu si polomio
Bacash shtake i pochnesh da puzish. Teshko je ali ide. Znatno je sporije, ali ti grabish svome cilju. Vec si navikao na puzanje, kad treci zid!!!
Iscrpljen si ali ne odustajesh. Na noge ne mozesh da se oslonish. One su svoje uradile. Ostaju ti ruke i glava. Ako polomish ruke, kako cesh dalje da puzish?
Donosish odluku. Ne razmishljash vishe, jer si za to imao dosta vremena.
Opipavash glavu i trazish gde je najtvrdja. Odluchujesh se zaa chelo. Dopuzao si do zida i …trasss! Nisi proshao. Drugi put-isti rezultat. Treci-bez promene.
Od udaranja glavom o zid u glavi se razbistri, pogled razvedri, uminushe bolovi slomljenih nogu, pa se pitash: zashto o prvi zid nisi udario glavom. Zashto sam obe noge polomio? Zashto? Kad-tad, morash glavom o zid.

by Pokretna Apoteka