Danas je petak, mozda i nije…..

….Marku  je rodjendan u petak (13.) i ja  da ne zaboravim(posto mi se to cesto desava) stavim telefon pored sebe  da mu ga cestitam cim se probudim. Cestitam ja njemu. Posaljem drugarici poruku, na koju ona meni odgova sa ‘p.s. uskoro ce petak’. I tu ti se ja dobro zamislim, ili ona tripuje ili ja. Sad kontam, da je petak ona bi bila u BG jer ima neka zurka koju ne zeli da propusti….I tako ja lepo pogledam u svoj telefon, kad ono imam sta  da vidim* CETVRTAK 12*. Zemljo otvori se, je prvo sto sam pomislila i onda sam pocela da se smejem nekako histericno. Sledeci korak mog ludila jeste izvinjenje  jer sam izgubljena u vremenu. Naravno on mi nista nije odgovorio(na obe moje poruke, ispascu neuroticarka koja ga juri) kao po obicaju, mozda ce tek odgovoriti sutra, cisto da ispadnem manje luda…….I sad se pitam ima li poente sutra da mu cestitam rodjendan…

Mozda je bolje…..

…da se nikad ne trudim, da mi niko nikad ne znaci, da budem na distanci, da budem ,kao sto kaze Van Gogh u jednoj od svojih pesama, umno poremecena, dosadom zarazena, mentalno zasicena, duhovno osakacena…Uvek kad dam maximum lose prodjem, uvek sam razocarana i slomljena, i nista drugo mi ne ostaje sem praznine i suza…Kad se vezem, kad pocnem da verujem ljudima uvek me ubije u pojam njihova sebicnost, nepravednost….Samo se pitam kad cu prestati da budem toliki idealista, sama sebi odmazem….

Nesto sam BZVZ..

…Nemam pojma sta mi se desava. Tako sam umorna i smorena, a opet nemam od cega. Ne mogu da krivim za sve promenu vremena, tako da to otpada. NIko me nije skoro iznervirao, za divno cudo. Moguce da je sve povezano sa faxom. Vec je kraj prve godine,( kad pre je prosla da mi je znati) sve polako pocinje da se raspada, neka napetost se oseca u vazduhu…pocela je jurnjava i postavljam sebi pitanje da li cu stici sve da dam u junu tj julu….Zacrtala sam da ocistim godinu u julu kako bi imala mnooooogo vremena za sebe. Zelim da nadoknadim sve sto sam propustila zbog faxa. Mada panika me ne hvata, vise sam iznervirana zbog svojih ocena i svog ponasanja u prvom semestru(mada i ovaj drugi je propast), nekako sam se prepustila struji AGAIN!!! …Ponovo sam bila nezainteresovana, kao i uvek kad je u pitanju nesto sto me ne zanima, mada nisam se ni potrudila da utvrdim sta me zanima….i eto opet buncam nesto…cini mi se da je najbolje da se naspavam i pustim sve na miru, muka mi je vise od analiziranja………